JASMINA JANKOVIĆ

POEZIJA, PROZA, PROMOCIJE, ČLANCI, REPORTAŽE I DOKUMENTARNI FILMOVI...NOVE PJESME!

GALERIJA FOTOGRAFIJA - NASTUPI I PROMOCIJE

jasminapoezija | 15 Februar, 2017 10:39

 

 

 

 

 

JASMINA JANKOVIĆ - INTERNET POETS

jasminapoezija | 03 Oktobar, 2016 21:45


PRVA NAGRADA ZA PJESMU ''SVTEILIŠTE'' JASMINI JANKOVIĆ, PJESMU ''VIŠEGRADSKE MUZE'' I DRIGE PJESME

jasminapoezija | 29 Septembar, 2016 13:32

ODRŽANA MANIFESTACIJA “JABUKE I KNJIGE”: NAGRADA U RUKE MILADINU BERIĆU IZ BANJALUKE

 

ODRŽANA MANIFESTACIJA “JABUKE I KNJIGE”: NAGRADA U RUKE MILADINU BERIĆU IZ BANJALUKE I JASMINI JANKOVIĆ IZ BEOGRADA

U Etno-selu “Bjelovuk” u Jablanici kod Gradiške danas je održana manifestacija “Jabuke i knjige”.
U okviru manifestacije dodjeljena je nagrada za najbolju pjesmu inspirisanu jabukom i knjigom, a organizovana je i voćarska izložba na kojoj se predstavio 21 izlagač.

Na literarni konkurs za najbolje pjesme inspirisane jabukom i knjigom stigla su 34 rada pjesnika iz Republike Srpske, Srbije i Federacije BiH, a žiri je prvo mjesto dodijelio pjesnicima Miladinu Beriću iz Banjaluke za pjesmu “Svetilište” i Jasmini Janković za pjesmu “Poslednji valcer”.

Tročlani žiri činili su književnici Ranko Preradović, Nebojša Ivaštanin i Rado Dimitrijević.

Dimitrijević, koji je organizator i idejni tvorac ove manifestacije, rekao je da su se, uprkos brojnim problemima, održali svih ovih godina i da je manifestacija stekla pun kredibiltet u kulturnom životu Republike Srpske i šire.

Vršilac dužnosti načelnika Odjeljenja za društvene djelatnosti opštine Gradiška Vujadin Miljić čestitao je organizatorima manifestacije, naglasivši da “Jabuke i knjige” imaju svoju simboliku, jer su jabuke najkvalitetnije voće, a knjiga čovjekov najbolji drug.

Boračka organizacija opštine Gradiška nagradila je sa po 50 KM najboljeg učenika na likovnom konkursu “Jabuke i knjige” i učenika koji je pokazao najbolje glumačke sposobnosti na dramskoj priredbi na ovoj manifestaciji.

Prije početka proglašenja najboljih pjesnika manifestacije “Jabuke i knjige”, služen je parastos za poginule borce Odbrambeno-otadžbinskog rata i žrtve fašističkog terora, a vijence na spomen-obilježja položili su predstavici opštine Gradiška, opštinske Boračke organizacije i Mjesne zajednice Jablanica.

Manifestacija “Jabuke i knjige” organizovana je uz pomoć Udruženja književnika Republika Srpske – podružnice Gradiška i voćara potkozarskog kraja, a pod pokroviteljstvom načelnika opštine Gradiška.


 

Gradiška: Nagrade Beriću i Jankovićevoj

Gradiška: Nagrade Beriću i Jankovićevoj 26.09.2016 11:54 | M. V.

Gradiška - Pobjednici tradicionalne, 14. književne manifestacije "Jabuke i knjige", koja je proteklog vikenda održana u selu Jablanica kod Gradiške, su pjesnici Miladin Berić iz Banjaluke i Jasmina Janković iz Beograda.

Na literarni konkurs za najbolje pjesme inspirisane jabukom i knjigom stigla su 34 rada pjesnika iz RS, FBiH i Srbije, a žiri je prvo mjesto dodijelio Beriću za pjesmu "Svetilište" i Jankovićevoj za pjesmu "Poslednji valcer".

Tročlani žiri činili su književnici Ranko Preradović, predsjednik, te članovi Nebojša Ivaštanin i Rado Dimitrijević


 ZAVRŠENA MANIFESTACIJA ''GRADIŠKA JESEN 2016.''

  PDF Štampa El. pošta
Autor: Radio Gradiška   
ponedeljak, 26 septembar 2016 23:26

 

Četrnaestom književnom manifestacijom  “Jabuke i knjige” koja je održana u subotu 24. septembra u etno selu “Bjelovuk” u Jablanici  završen je program “Gradiške jeseni 2016.godine’’.

Na literarni konkurs za najbolje pjesme inspirisane jabukom i knjigom ove godine stigli su radovi 34 pjesnika iz Republike Srpske, Srbije i Fedracije BiH, a prvo mjesto podijelili su Miladin Berić za pjesmu ‘’Svetilište’’ i Jasmina Janković za rad ‘’Posljednji valcer’’. Manifestacije u okviru ‘’Gradiške jeseni 2016’’ počele su 8. septembra koncertom pod nazivom „Veče etno pjesme“ u Kulturnom centru Gradiška kao dio 14. Festivala folklora koji organizuje kulturno umjetničko društvo „Kolovit“. Festival je trajao do 11. septembra, a učestvovala su: KUD „Branko Radičević“- Beška Novi Sad, „Aco Gjorčev“  Negotino, „Đoka Pavlović“ Beograd, „Slavča“ Nova Gradiška, „Veselin Masleša“ Banja Luka, „Una“ Novi Grad, „Mladost“ Crk.opš.Staparske, Razboj i domaćini kulturno-umjetničko društvo „Kolovit“ Gradiška.

Privredna manifestacija Dani voća “Potkozarje 2016” održana je 11. septembra u Gornjim Podgradcima.

Program obilježavanja “Gradiške jeseni 2016” nastavljen je 14. septembra na ljetnoj sceni Kulturnog centra  koncertom rok grupe “Riblja čorba” i otvaranjem Međunarodnog treš film festivala koji je trajao do 16 septembra.

Na platou ispred Kulturnog centra  u Gradišci 16.septembra održana je privredna manifestacija ” Sajam voća i povrća” na kojoj su proizvode predstavili voćari, povrtari i pčelari iz Gradiške i drugih opština.

Tradicionalna kulturna manifestacija ”Ideš li rode”, povodom vjenčanja Milke i Petra Kočića održana je kod stare crkve Svetog Nikolaja u Romanovcima 17. septembra i na njoj su dodijeljene nagrade učenicima osnovnih škola u RS koji su napisali najbolje radove o temi ‘’Lik i djelo Petra Kočića’’.

Međunarodni kuglaški turnir za seniorke održan je 18. septembra u  kuglani “Kozara”. Programom manifestacije “Gradiška jesen 2016” uz etno i kulturne  sadržaje 20. septembra održan je prvi “Dan nacionalnih manjina opštine Gradiška”.

Krsna slava  opštine, Mala Gospojina – obilježena je 21. septembra, prvo liturgijom, osveštenjem i lomljenjem slavskog kolača u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Gradišci nakon čega je priređen slavski ručak  za  brojne zvanice, poslanike u Narodnoj skupštini i u parlamentu BiH, predstavnike diplomatskog kora i međunarodnih institicija, direktore javnih preduzeća i ustanova, predstavnike susjednih opština, gradiške privrednike, kulturne i sportske radnike.

U okviru obilježavanja Gradiške jeseni 2016. na hipodromu u Gradišci 21. septembra održane su konjičke trke i izložba konja i fijakera, dok je stočarska izložba otkazana zbog epizotiološke situacije u RS. Tradicionalnom biciklijadom za najmlađe 22. septembra u Gradišci je obilježen Svjetski dan bez automobila. Kup gradova u ribolovu i takmičenje - lov ribe na plovak održano je na takmičarskoj stazi na Savi 24. septembra.


 
 

OVČA: Jasmina Janković, PRVA NAGRADA ZA DUHOVNE I RODOLJUBIVE PESME

LJUDI GOVORE

Kонкурс за пјесму посвећену Андрићграду

andricgrad-trg-bioskop

Књижевни Фонд „Свети Сава“ Источно Сарајево и Секција Вишеград
oбјавили су Конкурс за Пјесничке награде које ће бити уручене 04.07.2015 на трећој Књижевној манифестацији „Књижевници заједно“ уз  рођендан Андрићграда.

Андрићграду – уз 40 година од смрти Иве Андрића.

Награде су предвиђене за три најбоље пјесме на задату тему а по оцјени Жирија којег именовао Организатори ове манифестације.

Награђени добијају Похвалу и Спомен Графику Андрићграда.
Свим награђеним Издавачка кућа „Жиравац“ из Пожеге такође додјељује значајне комплете књига!

Поред Прве три награде за ауторе још пет пјесама  предвиђене су књиге и Похвале.

Аутори Награђених и похваљених пјесме биће позвани да присуствују завршној манифестацији 04.07.2015-те у Андрићграду! Нормално и сви други су Добродошли!

Све награђене пјесме ће бити објављене у часопису „ИСТОК“ а укупно њих 50 ће бити у Публикацији манифестације – ЗБОРНИКУ  „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ“ – који је у штампи..

Поред награђених по један примјерак Зборника припада и свим уврштеним ауторима!

Поштујући Одлуку Жирија Првог Конкурса „Књижевници заједно – Андрићграду“

И отварањем Шифри аутора, проглашавамо резултате Првог Конкурса:

Прва награда за пјесму:     ВИШЕГРАДСКЕ МУЗЕ -  Јасмина Јанковић, Београда
Друга награда за пјесму:   АНДРИЋГРАДУ -уз 40. година… –   Љиљана Фијат, Нови Сад
Трећа награда за пјесму:   ОТКУД ТИ, АНДРИЋГРАДЕ -  Момчило Бакрач, Врбас
Похвала за пјесму:    СЛОВО ИЗ КАМЕНА -  Миодраг Томић Стублински, Стублине
Похвала за пјесму:    ПРОЛЕЋЕ, СТРАХ, АНДРИЋ –  Никола Александар Марић, Краљево
Похвала за пјесму:     НА ОБЕ СТРАНЕ ЋУПРИЈЕ -  Тања Ђурђевић, Велико Градиште
Похвала за пјесму:     НА ДРИНИ ЋУПРИЈА -  Ђорђе Петковић, Поточац
Похвала за пјесму:     СТИХОВИТЕ НА ИВО АНДРИЋ -  Рената Пенчова, Штип 

 


 

 

MEDIJI

jasminapoezija | 29 Septembar, 2016 11:55

 

www.barinfo.co.me

VIJESTI ZA SUBOTU, 8.03.2008. godine 

U ZNAKU SLIKE I POEZIJE
Iva Leković

Pretpraznično osmomartovsko raspoloženje obilježila su sinoć dva zanimljjiva kulturna događaja. U galeriji "Velimir A. Leković", otvorena je izložba pod nazivom "Darivanje" Slavice Gvozdenović. "DarivaWem smo došli na ovaj svijet i ako hoćete, možemo posmatrati život kao igru satkanu od uzajamnih primanja/darivanja" – rekla je, otvarajući izložbu, istoričar umjetnosti Anastazija Miranović. I uistinu, bilo je darivaWa. Autorka neobične izložbe darivala je pripadnicama ljepšeg pola 150 marama sa crno-bijelim zapisima koje su bile izložene te večeri. Lijep postupak autorke, ali zato sada imamo praznu galeriju, jer su dame postavku ponijele svojim kućama. U svečanom otvaranju učešće su uzeli i članovi vokalne grupe "Zora".

Iste večeri svoje djelo je predstavila još jedna pripadnica ljepšeg pola. Svoje poetsko veče imala je Jasmina Janković, pjesnikinja iz Beograda. Bila je to prilika da se čuju njeni stavovi i viđenje poezije, kao i stihovi iz najnovije knjige "Brektanje duše”. Kaže da se trudi da bude pjesnik na svakom mjestu i vjeruje da sve može biti poezija. Ova dama koju su u "Večernjim novostima" opisali kao "ženu koja govori s vetrom" smatra da je zadatak pjesnika da dodirne čovjeka i da pomjeri njegovo oko. U izuzetno lijepom i melodičnom poetskom izrazu kazala je da je uloga žene da obnavlja ovaj svijet, da ga ugrije i oplemeni. "Žena je veliki stvaralac" – kazala je poetesa, koja je objavila i dvije knjige za djecu, te dva romana. Medijator večeri bila je Mila Čordašević.

VIJESTI ZA NEDJELJU, 17.07.2011. godine
www.barinfo.co.me

 

SJUTRA JASMINA JANKOVIĆ

“Pasaži iz Bara”, slogan pod kojim se odvija književni program XXIV “Barskog ljetopisa”, nastavljaju se u ponedjeQak, 18. jula u 21:00, kada će, na platou ispred Dvorca kralja Nikole, biti upriličeno autorsko veče beogradske književnice Jasmine Janković.

nJeno gostovaWe na ovogodišnjem Festivalu motivisano je, prije svega, najnovijim romanom “Nemi ovčar”, koji se u štampi pojavio početkom prošle godine, a nastao je kao rezultat autorkinog obilaska starobarske tvrđave prilikom učešća na književnoj večeri u martu 2008. godine. Inspirisana ljepotom i, kako sama kaže, magijom Starog Grada, Jankovićeva je napisala knjigu koja je začeta i čija se radnja odvija u ovom drevnom mjestu i time pokazala da pisci, tokom boravka u Baru, mogu stvoriti, ne samo kratke literarne forme, već i romane. To je jedan od razloga da se Wjiževni program ove tradicionalne manifestacije od prošle godine odvija pod sloganom “Pasaži iz Bara”, što je i naslov budućeg zbornika svojevrsne festivalske književne radionice.

Pored knjige “Nemi ovčar”, koja je u regionu već uveliko našla put do čitalaca i na brojnim promocijama dobro prihvaćena, ova književnica je do sada, u vlastitom izdanju, objavila romane “Jasenovi” i “Žar”, zbirku pjesama “Brektanje duše” (druga poetska zbirka “Plavi bol” je u štampi) i nekoliko knjiga za djecu. Ne pripada ni jednom književnom udruženju. O ovom i ostalim djelima Jasmine Janković publika će saznati više iz razgovora koji sa Wom vodi poznata poetesa iz Bara Milica Vukmanović Jovanović, koja na crnogorskoj kNJiževnoj sceni uspješno traje već više decenija, a uvodničarka u program je urednica Mila Čordašević.

POEZIJA

jasminapoezija | 29 Septembar, 2016 08:22

 

 

RATNIK I ŽENA 

Žena u meni je sleđena stepa bez mesečine i kraja
Samo se severac zajedljivo igra s nebeskim šarama sivim
i neda sunca , ni toplih kiša, da kao žena za svet oživim.
Vide me ljudi kako rađam sunčeve jezgre svojoj deci
u posteljici saća duše, bez krika, svakoga dana.
Vide i kako od mrazovog sjaja tkam pokrov vasioni.
Vide... Sve vide oni...Samo ženu u meni ne vidi niko
kad plače za ratnikom koga čeka
i koga joj u svitanje donosi reka.
Kad noći rasklaWaju mesto zori ,
on nežnošću otapa smrznutu ženu i sa vatrama njenim se bori.
Visoki ratnik, čežnjivih ruku oružjem reči glečere bode,
dok zora moli dan da stane, kako bi duže umirala
gledajući igru vatre i vode
I ratnika kome ističe snaga, kapljući po plamenu s kojim se bori
I kako iznova nestaje u ženi, koju sam, sa svakim svitanjem stvori.
I samo tada, na međi ludila i sna žena u meni oživi.
Posle me probude oblaci sivi...
A ona, u meni, sledi se i čeka da joj ratnika donese reka.

 

ANĐELE MOJ


Da li umem da ti ponudim ovaj grad za slobodu 
u noćima koje ne zoruju, 
u danima koji ne noćuju? 
Da li umem da pretopim podnevno sunce 
u tvoj smeh 
i napravim ti od jugovine filigran po koži? 
Umem li rečima da umrtvim sve nemire 
a ljubavlju osvetlim siguran let tvoj? 
Mogu li da budem hladno oružje u tvojim borbama ? 
Anđele, anđele moj. 
Umem li da budem vino za tvoje razuzdano veselje 
zbog ukazane ti ljudske časti 
i ono u koje potapaš 
opore ovozemaljske strasti? 
Mogu li biti tišina u orkanu i orkan u tišini? 
Umem li biti neprimetna, ko zrno u prašini 
kada ti dajem oprost svoj? 
Umem li zaceliti sve tvoje ožiljke 
anđele, anđele moj?

 

РУКЕ


Рукама си скупљао воде и угасио звезду на мом младежу
Гласом си развлачио марципан по оштрицама ноћи
Зато,не умем да те загубим у маглама над равницом
и никад нећу моћи да распредем мисли од те страсти. 
Разређујеш таму у птичијем телу од самртног страха
и зору остављаш без плавог праха
зато,што си у измаглици љубави лебдео
жељом за љубављу мојом створен
густим чежњама морен и изморен трајеш...
У зимским, дуговечним ружама наше је време,
а првим сусретом кад је младала ива 
зачето је бреме божанског сплета
које ме гура у шуме које не порађају свице
у непокретности међу лептирима
у леденице исплаканог на ветрометини бола.
Несмртна силуета визије љубави ти си.
Жив песак мог живота
Зора што има мирис старих дана и увек свежих рана.
Када буде дошао час
да последњи пут удахнем зрак 
и када настане мрак, потпуни мрак
У кратком лету, док свемир нађе место моје
крикнуће бесмртни снови и руке и руке твоје.
Збирка "Плави бол"(2011)

 

JAHAČ PLAMENA

Jahač plamena preko mog ramena
razigrava zvezde na istoku.
Uzludele padaju na mene i meleme vreme
oštrih glečera.
Zarasla koža, oštricom zvezdanog noža, cveta
ko magnolije u primorska leta
sa plavim krunama njegovog oka
i fenjerima mojih dvoraca od peska.
Jahač plamena pod mojim stopalima vode mreska
jegunjasto me izvija od izvora do ušća,
krv i voda postaje gušća od razređenog tela
Nema me... Više me nema...
Iz zrelih maslina svog ženskog stabla
cedih anfore mirisnog ulja
i palih kandila za dane ljubavi svete.
Jahač plamena, ratnik i dete,
razgore ih dolaskom svojim
i nasta stvarnost, stadoše kiše,
otvori se vreme.
Isplivah sasušena i gladna
spuštajući po obali naramke čekaWa.
Jahač plamena zaveza mi kosu za svoju.
Nasta stvarnost.. Otvori se vreme
i ne bi vidljiv ni jedan znak
do onaj, da je podne već prošlo.
Pošli smo putem narandžine kore
jedno drugom uzevši vid i tela.
Pozdravljala su nas mirna sela
i ljudi što čuvali su kućni prag.
Iza nas po putu je kapljala ljubav
i bio vidljiv zvezdani trag.

СРПКИЊА

У мени се крсти Српкиња, она,што је крстећи се
из кецеље,јабуке,петроваче недозреле давала
ратницима покрај пута.
Онда,кад је заћутала земља,а видовданска жита
једра и жута,правила ореол равници.
Онда,кад је небо одузело лет свакој птици над Косовом,
земљом малог народа - Срба.
Пресечена у плетиву песме тада је умрла врба
од јеке црвене реке,што промени своју тиркизну боју .
У мени се крсти Српкиња,што неда веру ни земљу своју!
О! Давно беше часни кнеже, а све што је српско и даље стеже
одбранбени поклич тај, у освит зоре,на Видовдан !
Седам векова рађа земља заливена крвљу косовског боја!
Та земља, што кажу да више није моја!
А Српкиња у мени ,моја преткиња,сељанка и племкиња се моли,
доји и чека кише из Лазаревих очију да се спусте на Косово,
земљу малог народа-Срба .
Истину да залију и врезе којим се српство веже.
Да оплоде метохијско грожђе , отопе робовско гвожђе
с чланака српске деце и сперу велмошко блато!
Да врате Србима од Бога дато!
Седам векова у мени Српкиња ,моја преткиња ,сељанка и племкиња
чека велике олује,
као просветљење, кроз прекор предака да донесу глас! И спас!
Да нам на метохијска гробља на задушнице не долазе само птице
без цвећа и свећа!
Седам векова у мени Српкиња,моја преткиња,сељанка и племкиња моли!
У крсту да се споји снага неба и малог народа-Срба
па да не умре више ни једна врба од јеке црвене реке
и да се спере сво ово блато и врати Србима од Бога дато!!!
О! Давно беше часни кнеже,а све што је српско и даље стеже
одбранбени поклич тај, у освит зоре, на Видовдан.

26-27.о6 2012. године

СЕНКА

Заспала бела је ноћ с Месецом у срцу,
у осмопрегу крилатих ирваса,
игличаста, нечујна, снежна....
Кроз стегнут свемир, на заспалу мене,
као звезда, бела и нежна,паде твоја сенка.
Повуче конац усана у осмех, блажен и тих.
Одакле си опет дошао?
Одакле и овај стих 
што писмом дрхтаја пише слова?
Никада нисам успела да разумем
као што све друго с лакоћом схватам и умем
И нећу моћи ,знам, све док не постанем прах 
Твоја сенка, руке и дах
сгрлише ме у осмоспрегу крилатих ирваса
и поведоше кроз стегнуту , белу ноћ
с другим пахуљама, у само срце Месеца.

16.12.2014.г 

 

МРЕШЋЕЊЕ ПЕСМЕ

  

БЕСТЕЖИНСКА ЈЕ РЕЧ КАД СЕ У КАП СКУПИ ДАН
ОБЕШЕНА О СВЕМИР КЛАТИМ СЕ...
ОЧИМА   ЗАКАЧЕНА ЗА ЗВЕЗДЕ
ШАКОМ ЗА ПОСТЕЉИЦУ СУНЦА, ЧВРСТО
ДРУГОМ, ЗА ЊЕГОВО ПОТОНУЋЕ.
НЕКАД, КАД СЕ У КАП СКУПИ ДАН
НЕМАМ  НИ ОДРЕДИШТА, НИ КУЋЕ
ОЉУШТЕНА ДО НАГОСТИ
ОБЕШЕНА О СВЕМИР , КЛАТИМ СЕ ...
СИЛИНОМ СЛОБОДЕ У НЕУТРОНУ
ПОСЕЦАМ И МАМЦЕ И ЛАНЦЕ
ПЛОВИДБЕ У ПЛИЋАКУ УМА.
ОДМЕТНУТА, НЕМАМ НИ СТРАХА, НИ ДРУМА
ЉУЉА МЕ НАПРЕГНУТИ СВЕМИР
А У ОЉУШТЕНОМ , ОБЕШЕНОМ ТЕЛУ
ИЗВРИШТИ СЕ СВАКИ НЕМИР И ИЗМРЕСТИ ПЕСМА.

27.О8.2О14.

 

 

ВИШЕГРАДСКЕ  МУЗЕ

 

Скамењеним срцем дечака из кошаре
На сапима турскога ата
Прогледаше сводови над Дрином
Несном , без краја , на корито знано.
Из врпце мајчинског лелека
породи се хук воде за незаборав
Изворише се музеу Вишеграду.
Касаби без краја....
Беспутој калдрими господара и смртника
Рајевитој стази речи и песника
Изворише се музе  у Вишеграду
Рибарећи за немирних ноћи
Понеку  мисао , понеке очи далеког вида
Што светошћу ратника
 у оживљавању заборава и стида
саздаше град из недара
Камени град покретних слика
И сада у том граду живе три светлосна лика
Приносећи зором уздарја незабораву.
Изворише се Музе и таје
Рибарећи за ветровитих ноћи
Понеку мисао , понеке очи далеког вида.
У Вишеграду, касаби без краја...
Беспутој калдрми  господара и смртника
Рајевитој стази речи и песника .

19.08.2014.

  

СУСРЕТ 

БИ СУСРЕТ НАШ БЕЗВИДИ
КАД ЈЕ СУТОН КРАО ЈЕЗЕРЕВУ  СРМУ
У  СТРАХУ  ОМОРИКА
 ЛАМПОМ РЕЧИ СТОЛЕТНИХ МУДРАЦА
НАЂЕ  МЕ     
ЈУВЕЛИР МОЈИХ НЕМИРА...
У  МОЗАИК СВОЈЕ МРЕЖЊАЧЕ ИХ СКЛОПИ
ЗА СТЕГУ  СУЗАМА.
БИ СУСРЕТ НАШ БЕЗГЛАСНИ
КАД СЕ У МЕСЕЧЕВОМ  ВИНУ
КУПАЛА БРОДСКА СИРЕНА
НЕУМОРОМ ДАНА И НОЋИ
НАЂЕ  МЕ
ЈУВЕЛИР МОЈИХ НЕМИРА...
У КОДУ СВОЈИХ МИСЛИ
НАПРАВИ НАМ СКЛОНИШТЕ
БЕЗДОДИРНИМА
ЈУВЕЛИР МОЈИХ НЕМИРА

30.08.2014. ГОДИНЕ 

 

НЕМИРИ 

НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ
И НЕ ПОКАЗУЈ ЗОРИ
ЗАПАЛИЋЕШ РОСУ  У ЈЕСЕЊЕМ ГРАЊУ
ОКОВАНОМ ВАТРОМ ,ШТО У МЕНИ ГОРИ.
ПЛАХОВИТА ЈЕ ЊЕНА ЋУД
УЈЕШЋЕ СТУД НЕДУЖНОГ ЈУТРА.
НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ
ДА У СВА БУЂЕЊА , КОЈА ЗА ТЕБЕ ЧУВА БОГ
НЕ УПЛЕТЕШ ПАУЧИНУ НЕМИРА МОГ.
ПРОЛКЛЕТО КРАТКОГ ОН ЈЕ ВЕКА
ЗА ЈЕДНУ ЖЕНУ
ЗА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА
АКО СЕ СПОЈЕ
НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ,
ОСТАВИ МЕНИ НЕМИРЕ МОЈЕ .
НЕ УБАДАЈ ИХ ШАПАТОМ ,
НЕ СТЕЖИ МИСЛИМА
ОТРОВНЕ ЧАУРЕ СУ ТО
 ПОСЛЕ ЋЕ СВУДА    РАСЕЈАВАТИ  БОЛ:
МЕНИ:ШТО ИХ НЕ ЧУВАХ ОД
ТВОЈИХ УРОЧЉИВИХ РЕЧИ И ОКА
ТЕБИ:ШТО ЋЕ У СТОПАЛА ДА СЕ ВЕЖУ
ПЕСМИ: ШТО НЕЋЕ УМЕТИ  ДА СЕ ЗАЧНЕ
ИДИ ! ДОК СВЕ ТО ЈОШ  
НЕ МОЖЕ ДА НАС НАЧНЕ.
ПРОКЛЕТО КРАТК ОГ ОНИ СУ ВЕКА
ЗА ЈЕДНУ ЖЕНУ
ЗА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА
АКО СЕ СПОЈЕ
НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ
ОСТАВИ МЕНИ НЕМИРЕ МОЈЕ.

У СВИТАЊЕ 05.09.2014

 

 ГОРСКО СВЕТИЛИШТЕ 

Чују се боје , мирећи страхове
дубоке Вучјанке и планинског ветра
Јединећи стамену бол камена  и светлосна лица
Сликареве  боје 
светионик су лету залуталих  птица
у преплету крошњи ,што лети  страше дивљином,
а са снеговима  штрчавом  голотом .
Горско светилиште на молитву зове
Божанском сузом и тихотм,
метаморфозом камена под руком сликара .
Светачка лица на стеновитом снопу,
корача сликар с небом у стопу...
Ноћу ,у дисању месеца, он пије истине
с божанских врела. Сам.
И твори  бојама ликове светаца
 из саћа небеског кад почне дан.
На свему што је земља дала :
На камену , стени, дрвеном году.
Он слуша шуму , траве  и воду
и молитву сељака с нарамком грања 
на вучјој стази
и сузу старице док пребројава власи
гледајући на пут, да дођу деца .
И тако ,од зора које подижу магле,
до васкрснућа Месеца
рука му оживљава очи светаца
 Проста му  душа иште под небом светилиште
Да путник се одмори, да верник се помоли
да укроте се планинске ћуди  у врлетима српским
где скоро више не живе људи
Под небом светлиште  душу му просту иште
за светлосни траг....                     
   26 септембар

 


ПРУГА 

Разбелиће се свитања
у којима  ће се крњити твоји видокрузи.
Зато, набери радости у овој јесени
и напуни сва чекалишта
да издржиш каменице обрушеног неба
залогајима свих сећања.
Ти  дани, из путничких спаваоница
сигуран су добитак
А човек од Бога творен
састајалиште је узлета и туга,
вијуга и недстаје његова пруга 
до самог праха...
Зато , набери радости у овој јесени
за сва чекалишта
и путуј  мирно, без имало страха.

29.09.2014.године

 

 

МОЛИТВА СРНЕ  И  РАТНИКА

 

Јуни 1389. ..Јуни 1999.....
Лета су била проклета , а  земља  Косметска отета
од Србског племена, древнога семена што  клија  у Христу 
и грањем  живота залаже огњишта своја,за правду и веру чисту.
Али, густа мрена већ дуго истину србску обавија...
Она болује , кравари, бори се,  и никад не  савија .
Скоро већ векова седам ... Србин више није ко један.
Цепа се од издајника до светаца, од ћутања до лелека...
 Србин ратник је ратнику Србину  постао препрека.
Један, са срцем насутим  земљом Метоха
Други, само с именом Космета на уснама
Путеви њихови  нису исти
А Србија, загнојене ране, вековима вида  и чисти
молитвом срна,што долазе свакога  јуна
на извориште земље, која се Србија зове,  од давнина.
И ту, на том извору, душа мајке, очима срне, тражи сина.
 И шапати  се чују  у преплету  трава
где јунак косовског боја, крај прогнаника србског
 с краја двадесетог века спава.
„Затруби небеска трубо,нађи ме моја љубо
У пукотини ове црнице, у зову кумрије,  птице
 У  чокоту ораховачког грожђа, што се спрема да зри
 У  моме уздаху, где  си поред Србије, ти
У храсту, којег  од сече вековима браним
У заласку сунца над Ибром,
којег пролитом крвљу храним.
О, моја љубо!
 Не тугуј, због нереођеног чеда из мога гена .Ни трена!
Јер, чедо нашега споја, свакога јуна,  
је молитва моја и твоја .
За Србију, мајку, која нас спаја
Иако небеским скелама  ја  пловим сам,
као што  босим ногама
 ти си  газила, или  још газиш , земљу  сама.
Истерали   су нас из домова, из живота, из себе
Поделили  просторе  између мене и тебе.
Населили  нас  у туђе куће  или  у божија дворишта.
 Зато,нек молитве срна и ратника буду попришта
борбе за истине  и спас!
 Свих Срба: Ових на небу и доле ,вас.
Затруби небеска трубо, нађи ме моја љубо.
Кроз  сузе  свих остављених  србкиња,  у телу  срна ,
У   зорама последњих дана  јуна.
Кад  траже ,  загубљене ,драге  руке, свакога  лета
 са окретима   косметских сунцокрета
Мајке,кћери и љубе...
Затрубите небеске трубе,  као у јутро светога Лазара
Па нек се Косовом и Метохијом
Од љубави  ваше сва земља разара
И нека снага њеног трајања
буде   олтар опроста и кајања, свима
што заборавише свете кости, без милости.
А ми,   што пловимо небеским скелама , смо увек ту.
На Метоху. Чувамо неутрон србства,
молимо се са три прста за правду свету.
Због ње су за Христа падали
Због ње су и за ову малу земљу часни пострадали .
 Ми чувамо ћелију нашу у сваком  одјеку црквених  звона
и речи  свих  молебана прошлих и будућих дана .
Зато је вечна и зато сија, Србија!
Као и љубав срна, што вековима,  свакога јуна,
 долазе на извориште земље, која се Србија зове.
Да сачувају  старе и заштите  нове јој  снове
Да светлосном душом,  њених чувара,  лице  умију
И да се  на   живом врелу  части, воде  напију .
Затруби небеска трубо, нађи ме моја љубо
Да љубављу и молитвом нашега споја
 тих зора,  дамо  снагу Милошу, Страхињи, Лазару ...
Србским јунацима садашњих дана
за исцеливање свих рана,мајци нам,  земљи ,Србији .“

8.11. 2014. године  на дан  Св. Димитрија

  2014.

 

 


 

ZA DECU...

 

 JASMINA JANKOVIĆ - " CICA DOMAĆICA " (2003)

 

 

KISELO TESTO

Već nedelju celu prebiram po glavi
koje testo kiselo mogu da napravim?
Da li kifle s džemom il' obične s' kimom,

mogu štrudlu s' makom, ili pužić s' sirom.

Potopiću kvasac u brašno i mleko
pa ću do dućana nije mi daleko.
Dok se kvasac ne rastopi i ne krene testo,

stićiću da se vratim ja na radno mesto.

Pođe Cica al' na ćošku srete bucku Cvetu

kako juri trotoarom na svom trotinetu.
I Cica bi samo jednom trotinet da vozi
da  ulicom proĐe al' na jednoj nozi.

Uze Cica mačinu, što ne može često,
vozila se dugo zaboravila na testo.
Kad' je došla kući čudo Cicu snađe,
pošlo testo iz vangle kroz prozor da izađe.

Ti ne moŽeš da sačekaš da se igram malo,
zar je tebi tako do gazdarice stalo?
Oklagiju sad ću tebi dati preko leđa
bežiš je li nekom drugom, e to mene vređa.

E pa nećeš ići nikom, piroške ću da pržim,

pa sa svojom Cvetom danas da se družim.
Obećah joj nešto slano za Wenu dijetu
taKo da joj zahvalim za vožWu na trotinetu.

 

 

DOBRA TORTA

Živeo je u selu jedan dečak Ćira
zna se da je mnogo voleo da svira.
Ali muka velika i danas ga guši.
jer mu stara šerpa kao doboŠ sluŽi

Platio bi zlatom i još nešto pride
sa dobošem pravim samo da ga vide.
Čuo je da Cica sve izume prati
pa je odlučio kod We da navrati.

Čuo sam za tebe da se izumima baviš
dal' bi mogla veliki doboš da napraviš?
Nije znala Cica o čemu se radi,

pa je dala ,,Doboš tortu''Ćiri da se sladi.

Srećan Ćira vikao je ,,Daje se na znaWe

napravila Cica je tortu za sviraWe!''
Poneo je doboš na svadbu kod Danice,
a u torbu spakovao dve drvene palice.

Kad je svadba počela rekao je Ćira:
,,Sad će majstor stari kolo da zasvira''
Udarati veselo palicama stade
čokoladna torta puče na komade.

Jadan Ćira reče samo:,,O moj dragi Bože
mislio sam ovaj izum da svirati može!''

 

SLADOLED

U centru sela kod škole veliki se napravio red

i sva deca danas mnogo čudno ližu sladoled.
,,Taktiku slušaj moju'' u gužvi glas zatrubi,

jedan liz pa pauza da ti ne trnu zubi.

Uđoh i ja polako u čudni,veseli red,
kad vidim,pa to Cica prodaje sladoled.
Na stara baštenska kolica poređala je lonce,

a iznAd na jednu šipku okačila je zvonce.

Sjajne je kašike donela i stavila kornete

sladoleda ima dosta, da jede svako dete.
,,Tri dinara jedna kugla može i za dva
lešnik, limun vanila, garantujem ja''.

,,Samo brzo''  misli ona i pritisnu zvonce,

jer se plaši da joj sunce ne otopi lonce.
,,Hajte deco dođ'te amo, može i preko reda

brzo samo, jer i sunce hoće sladoleda''!!!

KNJIGA ZA DECU  "NOVOGODIŠWA PRIČA IZ ČAROBNE ŠUPE"

 

O POEZIJI JASMINE JANKOVIĆ

jasminapoezija | 28 Septembar, 2016 10:42


 

 

 

 

       Jasmina  Janković  dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva iz sebe u svet. Taj imagološki aspekt njenog dela će tek da zaokupi književnu kritiku , jer je problem stranca u književnosti jedan od trenutno aktuelnih u svetu. Imaž, imix ili lik, naš odraz u drugome, stranac, stranstvovanje, a stim u vezi i usaljenost, jesu pesnički problemi koje pokreće spisateljica i podstiče nas da krenemo u potragu za sopstvenim identitetom....Ona pokušava da nametne svoj kulturni model nasuprot izvoru govoreći ne kao zamišqena žena, već kao strasna žena od krvi i mesa. ONa kaže: 

" Ljubim te celog ovozemnim lahorima sad

Krv mi u tvoju uvire, kao Mesec u gustu noć..."

Ona silazi u dubine bića i oplođuje qudsko, rađa se strast egzistencija formira svoju energiju. Tu su se spregli san i mašta, mit i legenda realnost i fantastika...Kod nje nema Bodlerove sete  ni motiva smrti . Poetesa razara realnost putem  irealnog pišući stihove kao sopstveno iskustvo, kako je činio Rilke, ali bez atrofije duha opuštenosti i letargije kao kod modernih liričara. . Ona stihovima ne daje funkciju očuvanja već razbijanja. U magiji njene pesme jezik prerasta funkciju sredstva i postaje nešto više. Pokazuje osetqivost za lirski detalj, atmosferu za prostore imaginacije. Poeziju shvata kao izraz psihičke, društvene i istorijske realnosti, vrstu ritma istorije  i preobražaja. U njenoj poeziji se vidi kako se osmišqava ljudska egzistencija, kako se preobražava iz nižih u viša stanja, kako se u poeziji oplođava qudska bit. Ona je moderni sanjar. 

To je poezija vrtloga emocija nastojanja da se unutrašnje u čoveku oslobodi svih sputanosti i postane njegova realnost .

Kroz lirsko rastvaranjje strasti Jasmina Janković afirmiše ljudsku potrebu da traje. Ona učestvuje u stvaranju života i u njenom vidnom polju je sveobuhvatna scena na kojoj se uskovitlano i užareno odigrava čudesno zbivanje. Njena stvaralačka motivacija poistovećena je sa ljubalju.

Pesnikinjino uzbuđenje je naglašeno na osnovnim planovima zanata, na planu dikcije, slika i ritma, na planu forme, najpre sinetetizovano u metaforama. Neke stvari su iznad poimanja. Naši prazni prostori postoje i misteriju moramo poštovati i pokloniti joj se. Tu gde prestaje poznato i objašnjivo, počinje poezija.

DR SLAĐANA  MILENKOVIĆ,   

                        o poeziji Jasmine Janković (14.03.2008.) Sremska Mitrovica


I M P R E S I J E

 

                                           ŽENA KOJA GOVORI S VETROM

(Delovi  intervjua datog  listu Večernje novosti nakon Moskovskog sajma knjiga(19.09.2007 godine)

      Na pitanje o ulozi umetnika Jasmina Janković kaže":

     Um ima najbrže konje, razuzdane do ludila da stignu dobro ali i osvetu. Srećna sam što se u Sveruskom izložbenom prostoru među 2700 izdavača nalaze i knjige koje ja potpisujem. U traganju za višim idealima i čistim temama u vremenu kada je život postao komercijalizovan , pesniku nije lako da zarovari dušama i ispuni svoj zadatak. Podstaknuta finim  nitima koje  vešto  tka umetnik - život, ja stvaram svoju ariju vaseljene. Neka slava budu reči, a čovek je mali između zvezda i pukotina zemlje.
Za najlepše stihove  krivim  tajne od srme i rose.

     Kada pišete ?

     -Dok hodam stvaram. Naučila sam da prepoznam ta stanja i dozvoljavam im da me vode. A umem da slušam i vetar. Od njega mnogo naučim o sopstevnim  osećanjima.


      Kako ljubavi , najlepšem iskušenju odoleti?

     - Ne treba joj odolevati  ako je istinska . Ona je traganje ka oblicima nadahnuća. ljubav je učenje pretakanja talasa u srebro. Pevam o platonskoj ljubavi kao nedodiru, o prodavačici narcisa o majci s kojom zamiriše soba s blagošću bez kraja ...

         BAR info Vijesti (07.03.2007.godine)

      ... Kaže da se trudi da bude pjesnik na svakom mjestu , i smatra da je zadatak pijesnika da dodirne čovjeka i da pomjeri njegovo oko...

        O romanu JASENOVI, prof dr RATKO BOŽOVIĆ, na promociji  (23.03.2006. god. Ministarstvo za dijasporu)

               Izvor list POŠTAR , članak Ilinka Vuković


... "Jasmina Janković se dotakla teške teme dostojne velikog Dostojevskog i uspela je da svojim iskustvom i spisateljskim talentom proživi živote svojih junaka ... Ona uspešno svojim rečenicama i opisima zadržava pažnju čitaoca, tako da ovaj izgubi osećaj za vreme i zaboravi na svet oko sebe. Roman o ljubavi, duhovnosti, duševnosti i moralu, dobro je čitati u apsolutnoj tišini, u samoći....Ovo je važna knjiga, knjiga za aplauz, posle koje čitajući o grehu, opraštanju i pokajanju, doživljavate i sami očišćenje i katarzu..-rekao je  između ostalog sociolog kulture prof. dr Ratko Božović

                  GLAS PODRInjA (11.12.2008)  KROZ SNOVE I JAVU


      ..."Kroz  poeziju kao sveprisutnu emociju pesnikinja je brektanjem sopstvene duše iznedrila lične snove, stvarnost i vizionarske elemente uobličene visokim stepenom  imaginacije, toplim i dubokim stihom koji se bori protiv površnosti i grubosti... (Branka Todorović)

             GLAS PODRInjA (26.04.2007) PRIČE O KOSOVU I STRASTI

 

       ...Uz pozdrav   Jasmina Janković je  publici uputila "želju da zajedno budu na talasu energije lepe reči , naglašavajući da je knjjiževnost alatka , Bogom data, da se ljudima prenesu najsloženije poruke"

            DR SLAĐANA  MILENKOVIĆ

            o poeziji Jasmine Janković ( 14.03.2008.) Sremska Mitrovica


      ... Jasmina  Janković  dotiče sudbinsku temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva iz sebe u svet. Taj imagološki aspekt njenog dela će tek da zaokupi književnu kritiku, jer je problem stranca u književnosti jedan od trenutno aktuelnih u svetu. Imaž, imix ili lik, naš odraz u drugome, stranac, stranstvovanje, a stim u vezi i usamljenost, jesu pesnički problemi koje pokreće spisateljica i podstiče nas da krenemo u potragu za sopstvenim identitetom....Ona pokušava da nametne svoj kulturni model nasuprot izvoru govoreći ne kao zamišljena žena, već kao strasna žena od krvi i mesa. Ona kaže"" ljubim te celog ovozemnim lahorima sad

Krv mi u tvoju uvire , kao Mesec u gustu noć..."
Ona silazi u dubine bića i oplođuje ljudsko, rađa se strast egzistencija formira svoju energiju. Tu su se spregli san i mašta, mit i legenda realnost i fantastika...Kod nje nema Bodlerove sete  ni motiva smrti . Poetesa razara realnost putem  irealnog pišući stihove kao sopstveno iskustvo, kako je činio Rilke, ali bez atrofije duha opuštenosti i letargije kao kod modernih liričara.

Ona stihovima ne daje funkciju očuvanja već razbijanja. U magiji njene pesme jezik prerasta funkciju sredstva i postaje nešto više. Pokazuje osetljivost za lirski detalj, atmosferu za prostore imaginacije...Poeziju shvata kao izraz psihičke, društvene i istorijske realnosti, vrstu ritma istorije  i preobražaja. U njenoj poeziji se vidi kako se osmišljava ljudska egzistencija, kako se preobražava iz nižih u viša stanja, kako se u poeziji oplođava ljudska bit. Ona je moderni sanjar.

To je poezija vrtloga emocija nastojanja da se unutrašnje u čoveku oslobodi svih sputanosti i postane njegova realnost .
       Kroz lirsko rastvaranje strasti Jasmina Janković afirmiše ljudsku potrebu da traje. Ona učestvuje u stvaranju života i u njenom vidnom polju je sveobuhvatna scena na kojoj se uskovitlano i užareno odigrava čudesno zbivanje. njena stvaralačka motivacija poistovećena je sa ljubavlju.

Pesnikinjino uzbuđenje je naglašeno na osnovnim planovima zanata, na planu dikcije, slika i ritma, na planu forme, najpre sinetetizovano u metaforama.

Neke stvari su iznad poimanja. Naši prazni prostori postoje i misteriju moramo poštovati i pokloniti joj se. Tu gde prestaje poznato i objašnjivo, počinje poezija.

 

DR PREDRAG JAŠOVIĆ,

Paraćin  31.01.2011 godine ,

KA KNJIŽEVNOM PORTRETU JASMINE JANKOVIĆ

 

...Neobično je to što književnica pripoveda  u ovom romanu iz vizure muškarca i što iz njenog romana "Nemi Ovčar" ne možemo da prepoznamo žensko pismo. Njeni romani više asociraju na egzistencijalističke romane i romane toka svesti, nego na romane stvarnosne sadržine.

Jasmina Janković je majstor dijaloga. Ona ne samo da ume da organizuje dijalog već zna kako da struktuira sadržinu romana, tj ima sjajan osećaj da dijalog ubaci baš na vreme , čime podstiče tok radnje i izbegava učmalost atmosfere. Ona takvom dinamikom ostavlja utisak da se  roman razvija kroz radnju i događaj, a zapravo se razvija kroz tok svesti glavnog junaka.

Igrokazi Jasmine Janković u poeziji za decu su od velikog vaspitnog i edukativnog značaja  što je sasvim dovoljno da se preporuči kao pisac za decu .. dr Predrag Jašović

"U poeziji Jasmine Janković ljubav je u mističnoj reminiscenciji  a pesme naporegnute  refleksivnošću. Duhovitet je jedna od strukturalnih karakteristika ove poezije, bilo da je reč o ljubavi, religioznoj ili rodoljubivoji socijalnoj poetici. njena poezija prevazilazi poeziju koju možemo nazvati ženskom poezijom i ubeđenja sam da će se o njoj još vrlo dugo govoriti....

DR PAVLE DELETOVIĆ:

REFLEKSIJE POETSKE ENERGIJE JASMINE JANKOVIĆ  (2009)

 

"Ove pesme uzburkaju ne samo misli i osećanja već sva čuvstva jednog bića. Stožer ovih pesma je pod samo jednim pojmom LJUBAV koja zrači silama Kosmosa. Kod nje je u svakoj pesmi jedno pitanje na koje poetesa daje odgovor sa potpunom eksplikacijom ili putokaz ka odgovoru...Pesma REČI je antologijska pesma o snazi i lepoti poezije

 

O ROMANU ZAR, PRIKAZ LJUBIŠA MILIĆ

(ZADUŽBINA GOJKOVIĆ, DECEMBAR 2006)

 

Roman dostiže zavidnu visinu stilske samosvojnosti, privlačnosti svežine i jdinstevnosti. Jasmina Janković lucidnim sažimanjem, proročki nadahnuto, otvara Sfinginu zagonetku reči ZAR, dajući joj arhetipsku višeznačnost, ništa manjje ozračenu lepotom vizuelnog vatrometa bogate  stvaralačke leksike .

Marsel Prust je u romanu "Traganjje za izgubljenim vremenom"pokušao da u krletku tajni ljudske duše uhvati sveobuhvatnost ljudske egzistencije i njenog smisla i da pruži konačni odgovor za svagda.

Jasmina Janković pokušava isto to upuštajući se u sam vrtlog egzistencije i tražeći post festum odgovore na već odigranu rolu ljudske sudbine. Ona traži smisao ne kao način filozofskog obračuna sa mutacijama zla koja se nanose nad ljjudski rod, već je po autoru tvorenje harmonije smisao.

Jasmina Janković u odnosu na izbor  i pristup teme   prednost  daje pristupu .
Duševni život njenih junaka pun je podsvesne raznesenosti, traumatičnih oziljaka prošlosti i strepnje pred budućnošću  koja se disharmoničnim kontraverzama poigrava sa njihovim, na biološko opstajanje zacrtanim životima.

 

MR PAVLE DŽELETOVIĆ:

 "njena poezija ide od perfidne nežnosti ka apsolutnom saznanju"

 

Deo prikaz romana NEMI OVČAR - MILUTIN LUJO DANOJLIĆ (29.11.2010.)

..."Uzimajući za temu svog romana aktuelne probleme  savremenog
društva u tranziciji, Jasmina Janković je   ušla u  dubok  prikaz psiholoških problema ljudi bez integriteta. Ona pokazuje patološki strah kod naroda u nesigurnom društvenom okruženju. Ona slavi dobro i ono u njenom romanu trijumfuje kao u bajci, što je još uvek nadajmo se prava uloga knjizevnosti..."

     BLIC (29.04.2012) prikaz "Plavi bol"

 

ANDEGRAUND KRITIKA (Milan B. Popović)

- Ovo je zbirka pesama: koja poeziju čini elitnom disciplinom duha i ukrasom književnosti. "Plavi bol" ne boli, iako pobuđuje nemire. Ovo je jezgrovito i u istom momentu raskošno razgranato pesničko otkriće koje, čini mi se, ljubav uznosi na pijedestal životnih vrednosnih lestvica.
        Jasmina Janković nije početnik. Ona je u najboljem, najnadahnutijem pesničkom naletu-upravo s ovom knjigom - sa tolikom dozom rafiniranih poetskih manira, da to u današnjem vremenu brutalnih dobronamernika ume da zaboli, a da ne ostanete povređeni... Naprotiv, vi ovolikom količinom emotivno setnih nanosa bivate isceljeni ukoliko bolujete od takvih boljki.

Melanholično bojažljivo, ali detaLJno deskriptivno. Uzdah i seta, pritajena tuga i iščekivanje provlače se kao najtananije i najsjajnije zlatne pesničke niti...Ova knjiga nije laka, kao što ni jedan istinski bol nije lak. "Plavi bol" je knjiga koju ćemo gotovo mazohistički priviti na ranu, na tetovirano srce...

 


 

Dragan Marković profesor književnosti , BAR (nakon citaWa romanA ŽAR)

.. Divim se Vašoj hrabrosti da izrazite sve  ono što Qudska duŠa nosi. Zar Ajša nije dokaz tome? Zar Sergej Jevrič nije kao mnogi od nas? Sve vreme dok sam čitao pitao sam se  gde je moj Žar!?

Jasmina

PoštovaWe Dragane
Mnogo me obradovalo Vaše pismo koje stiŽe baŠ u danu kad počiWe post. Uvek , pred početak posta imam utisak kako se nebo širi i Božija milost prokapava među nas proste, obične mrave. Želim da osetim i spoznam radost tih kapi i dobijem novu hrabrost za traganja po ljudskoj duši. Svojim poimaWem mojih poruka ste mi je jutros dali. Mnogo Vam hvala na tome.

Novak Adžić čitalac poezije o BREKTANJU DUŠE

...Poseduje neverovatnu čistotu pogleda na emocije. U stvari, ona ne pominje slučajno reč BOŽANSKI , jer samo takvi Qudi mogu da se izdvoje iz sebe i tako dožive nešto što ih direktno dodiruje. I ako je BogiWa, tako skromno govori. Ovo je prava poezija kakvu bih ja rado (da mogu ) baš tako pisao. Nevino, božanski a jednostavno...

Jasmina:
Uz zahvalnost  Novaku na ovim velikim rečima i poređeWu od koga me sram , kažem poezija jeste sirov osećaj koga prospemo na papir. Tu nema laži, doterivaWa oduzimaWa  ili dodavaWa harizme, morala, .... Ne . Ona je nag osećaj koji postoji  ili ga nema. Pesma je muzika. Konac koji ide od prvog do zadWeg slova,drži reči i osećaj na okupu i neda da se raspadnu. Po meni to je najteža kWiževna forma i zato valjda kažu "Pesnici su i Bogovima mili". Sigurna sam da je to zbog iskrenosti...Hvala mnogo.

Draga Jasmina
Pre petnaest minuta sam završila čitaWe  romana  Žar  i zaista svaki moj komentar bi bio suvišan sem da sam užasno mnogo, mnogo plakala . Uživala sam čitajući i sad mi je prosto žao kad se rastajem sa Vašim junacima. Jedva čekam sledeći roman

Milena Sokić,Čačak

SaWa Milošević sekretar biblioteke BjeQina ....
Reči iz VaŠih romana duboko su me dirnule...nastavi
te tako da pišete

Čitalac GORAN , Beograd
 Poštovana, pročitao sam NEMOG OVČARA . Šta da kažem osim da bih kWigu preporučio svakom  ko mi je drag . Odlična je. Dugo ću biti pod utiskom

Nakon promocije u ŠaPcu BRANKA TODOROVIĆ, pesnik medijator i urednik programa KCŠ

"Hvala na pozitivnoj energiji i poetičnosti koja izvire iz svake reči. Zahvalna sam Bogu što postoje Qudi koji duhovno lete izvan poetičnosti ,a poznato je da svici svetle samo dok lete. Ne daj da ti iko oduzme let da bi trajala...

Denis, Čitalac iz Beograda nakon Čitanja PLAVOG BOLA

...Bol nema boju,samo je moj  bol nesto postao plav... Hvala Vam (januar 2012)

Jasmina: 

GuŠeĆi suŠtinsko,zbog Života na povrŠini ,Živ je pesak Života. Jedino prežive snovi .Oni su zametak svih reinkarnacija...

 

 Jasmina direktorki biblioteke MIli Čordašević pred gostovaWe na Barskom Qetopisu 2011

Da govoriću svoje stihove ,ali Vi znate da samnom uvelko dolaze i svi moji likovi. Znači dolazi nas mnogo...

DRAGAN KOSTIĆ, Čitalac Beograd
...Ako je nam čitaocima taj plavi krug beskrajno sjajan, kako li tek nezemaljski sija Vama koji pišete i koji ga svojom lepotom uma i duha porađate nama, ubogim čitačima. A ja Vam želim dau tom beskrajnom, plavom krugu vazda , svojom muzikom poput zvezda sijate i da iz Wega nikada ne nađete druga puta....

Akademik prof. dor Hadži Milutin Stojković  nakon promocije u Rumi
Vašim stvaralaštvom ste delovali na mene da sam počeo drugačije da razmišljam. Hvala Vam. Radite na tom misionarskom zadatku ...

JASMINA, PISMA POZNANICIMA

...U meni neke daljine opet su oživele. Neki vetrovi, reke, sasušeni šaš što šumi u ravnici. Znaš, kad te neko sanja, ti vaQda osećaš to i da te je pronašao kao biser u krateru. NeistopQen, preživeo i ceo. Blistav i beo. Gde je moj biser? NIsam ga valjda našla pa ga nisam mogla i izgubiti. Još ga tražim u površnim danima, lavi strahova ritmu koji ruši snagu duha. U drhtaju preživelog lista u januaru, u usamljenosti neke šćućurene ptice. Kao pesnik, kao vetar, taj vetar kome se divim jer je njegova sloboda slična slobodi moga srca. Ipak i to srce voli mlečnu toplinu lune i zaokrugženost njenu i sjaj... Ponekad...

Kako je lepa čežWa . Ponekad mi se čini da ništa više od nje i nije potrebno. Ponekad osećam verujte mi da se jedini moliti umem i mogu.

O kako je teško hodati između površnih Qudi bez umeća misli i duše. Možda je to moja najveća bolest. Svakim jutrom mi je mali prostor.

Videh kad sam dolazila pijacu u blizini pošte. Učini mi se kao na nekom renesansnom trgu. ljudi skupljeni pored tezgi s voćem. Bilo je hladno, trQali su ruke sa prvim kapima kiše ...Imala sam osećaj nekog sasvim dalekog jutra...

Ostala mi je slika iz onog sela kad su Qudi prolazili kroz uske sokake noseći mleko u plehanim  kantama. Dugo nisam videla te kante. Bilo je pola šest u martovski suton Dunav je bio miran i sve je bio trenutak gustog svetlosnog tkaWa u duši mi  DaQine.. Muče me strašno.. Vuku me iznova I nikad neće prestati ....(mart2009)- selo POŽEŽEN
 

 


Jedna škola u Srbiji je kupila kWige NEMI OVČAR za poklon svojim učenicima koji su školsku godinu završili sa odličnim uspehom.

Imala sam potrebu svakom ponaosob da napišem neku poruku. Možda nekada ta poruka bude našla mesta u sećaWu i bude deo putokaza . Ja nisam videla lice dece koji će u rukama držati knjigu koju sam napisala ,ali  znajući kako mlade generacije beže od književnosti ,pomislih da će biti dobro da pročitaju bar poruku na početku knjige. U to verujem...

Evo neke od Wih:

Nikada ne odustaj da dosegneš visine Qudskosti,jer je to nemoguće dosegnuti.
Doseži ih svaki dan,jer to je put sreće.

Svemir je prepun ljubavi. Zato nikad ne tuži ako se u igri života negde sakrije ili izgubi. Budi siguran da je tu i da samo menja oblike.

Neka o tvojoj vrlini drugi govore.Ti učini samo da ona ima svoje otelotvorenje.
Tako ćeš imati pored nje još i mir, bićeš bogat.

U najvećim olujama potrebno je naći vreme mira, da bi samo govorio sa sobom. To ljudi retko čine. Pričati sa sobom je put ka izlazu.

U svakoj situaciji koju treba da rešiš, učini sve što možeš. Ne ostavQaj prostora ni lenosti  ni nemarnosti.Jer, ako činiš uvek ono što možeš imaš propusnicu za mir u sebi.

Čovek kada ugleda lice bola, istovremeno ugleda i svoja dela koja su odstupala od dobrog ili iskrenog činjenja. To odstupanje je zamka i treba je se čuvati.

Ne govori nikada ljudima reči koje ih mogu povrediti, osim ako su one odraz istine. Povreda tada je povreda samo za trenutak, a dobrobit za dalji čovekov put.

Ako uveseliš druge ljude i daš im trenutke radosti, znaj da si uveselio lice svog života. Čini stalno to i život tvoj će se smejati.

 

Neka te kroz nemire svemIra vode lepote reči

Tišine koje dobijamo čitaWem su najjasniji prostori odjeka duše.

Qude gledaj u oči a sebe kroz dela.

Bogatstvo može biti uvek samo u  čoveku.

Greške su neminovnost ljudskog roda.One su učiteljica našeg bića. Ako ih ponavljaš, uvek ćeš biti na nižoj stepenici od one na kojoj si je napravio.

Prijatelj čoveku u svakom bolu je vreme i nada da može negde i nečim naći svoju ravnotežu.

Dođe vreme laži... Lažnih ljubavi, lažnih vrednosti. U svemu tome duša pojedinca ne može biti lažna. Ona je prosto to čime se pokazuje.

Ako drugi povrede tvoju isinu , samo se osvrni bez reči, jer oni su povredili nepromišljeno svetost i nesvesno razrušili deo svoje staze radosti.

Ne zaboravi da u svakoj ljudskoj slabosti ima mnogo bola.

 

Čestitamo

jasminapoezija | 28 Septembar, 2016 09:04


Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb