U Etno-selu “Bjelovuk” u Jablanici kod Gradiške danas je održana manifestacija “Jabuke i knjige”.
U okviru manifestacije dodjeljena je nagrada za najbolju pjesmu inspirisanu jabukom i knjigom, a organizovana je i voćarska izložba na kojoj se predstavio 21 izlagač.

Na literarni konkurs za najbolje pjesme inspirisane jabukom i knjigom stigla su 34 rada pjesnika iz Republike Srpske, Srbije i Federacije BiH, a žiri je prvo mjesto dodijelio pjesnicima Miladinu Beriću iz Banjaluke za pjesmu “Svetilište” i Jasmini Janković za pjesmu “Poslednji valcer”.

Tročlani žiri činili su književnici Ranko Preradović, Nebojša Ivaštanin i Rado Dimitrijević.

Dimitrijević, koji je organizator i idejni tvorac ove manifestacije, rekao je da su se, uprkos brojnim problemima, održali svih ovih godina i da je manifestacija stekla pun kredibiltet u kulturnom životu Republike Srpske i šire.

Vršilac dužnosti načelnika Odjeljenja za društvene djelatnosti opštine Gradiška Vujadin Miljić čestitao je organizatorima manifestacije, naglasivši da “Jabuke i knjige” imaju svoju simboliku, jer su jabuke najkvalitetnije voće, a knjiga čovjekov najbolji drug.

Boračka organizacija opštine Gradiška nagradila je sa po 50 KM najboljeg učenika na likovnom konkursu “Jabuke i knjige” i učenika koji je pokazao najbolje glumačke sposobnosti na dramskoj priredbi na ovoj manifestaciji.

Prije početka proglašenja najboljih pjesnika manifestacije “Jabuke i knjige”, služen je parastos za poginule borce Odbrambeno-otadžbinskog rata i žrtve fašističkog terora, a vijence na spomen-obilježja položili su predstavici opštine Gradiška, opštinske Boračke organizacije i Mjesne zajednice Jablanica.

Manifestacija “Jabuke i knjige” organizovana je uz pomoć Udruženja književnika Republika Srpske – podružnice Gradiška i voćara potkozarskog kraja, a pod pokroviteljstvom načelnika opštine Gradiška.

Gradiška: Nagrade Beriću i Jankovićevoj

26.09.2016 11:54 | M. V.

Gradiška - Pobjednici tradicionalne, 14. književne manifestacije "Jabuke i knjige", koja je proteklog vikenda održana u selu Jablanica kod Gradiške, su pjesnici Miladin Berić iz Banjaluke i Jasmina Janković iz Beograda.

Na literarni konkurs za najbolje pjesme inspirisane jabukom i knjigom stigla su 34 rada pjesnika iz RS, FBiH i Srbije, a žiri je prvo mjesto dodijelio Beriću za pjesmu "Svetilište" i Jankovićevoj za pjesmu "Poslednji valcer".

Tročlani žiri činili su književnici Ranko Preradović, predsjednik, te članovi Nebojša Ivaštanin i Rado Dimitrijević

---

 ZAVRŠENA MANIFESTACIJA ''GRADIŠKA JESEN 2016.''

Autor: Radio Gradiška

ponedeljak, 26 septembar 2016 23:26

Četrnaestom književnom manifestacijom  “Jabuke i knjige” koja je održana u subotu 24. septembra u etno selu “Bjelovuk” u Jablanici  završen je program “Gradiške jeseni 2016.godine’’. Na literarni konkurs za najbolje pjesme inspirisane jabukom i knjigom ove godine stigli su radovi 34 pjesnika iz Republike Srpske, Srbije i Fedracije BiH, a prvo mjesto podijelili su Miladin Berić za pjesmu ‘’Svetilište’’ i Jasmina Janković za rad ‘’Posljednji valcer’’. Manifestacije u okviru ‘’Gradiške jeseni 2016’’ počele su 8. septembra koncertom pod nazivom „Veče etno pjesme“ u Kulturnom centru Gradiška kao dio 14. Festivala folklora koji organizuje kulturno umjetničko društvo „Kolovit“. Festival je trajao do 11. septembra, a učestvovala su: KUD „Branko Radičević“- Beška Novi Sad, „Aco Gjorčev“  Negotino, „Đoka Pavlović“ Beograd, „Slavča“ Nova Gradiška, „Veselin Masleša“ Banja Luka, „Una“ Novi Grad, „Mladost“ Crk.opš.Staparske, Razboj i domaćini kulturno-umjetničko društvo „Kolovit“ Gradiška. Privredna manifestacija Dani voća “Potkozarje 2016” održana je 11. septembra u Gornjim Podgradcima. Program obilježavanja “Gradiške jeseni 2016” nastavljen je 14. septembra na ljetnoj sceni Kulturnog centra  koncertom rok grupe “Riblja čorba” i otvaranjem Međunarodnog treš film festivala koji je trajao do 16 septembra. Na platou ispred Kulturnog centra  u Gradišci 16.septembra održana je privredna manifestacija ” Sajam voća i povrća” na kojoj su proizvode predstavili voćari, povrtari i pčelari iz Gradiške i drugih opština. Tradicionalna kulturna manifestacija ”Ideš li rode”, povodom vjenčanja Milke i Petra Kočića održana je kod stare crkve Svetog Nikolaja u Romanovcima 17. septembra i na njoj su dodijeljene nagrade učenicima osnovnih škola u RS koji su napisali najbolje radove o temi ‘’Lik i djelo Petra Kočića’’. Međunarodni kuglaški turnir za seniorke održan je 18. septembra u  kuglani “Kozara”. Programom manifestacije “Gradiška jesen 2016” uz etno i kulturne  sadržaje 20. septembra održan je prvi “Dan nacionalnih manjina opštine Gradiška”. Krsna slava  opštine, Mala Gospojina – obilježena je 21. septembra, prvo liturgijom, osveštenjem i lomljenjem slavskog kolača u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Gradišci nakon čega je priređen slavski ručak  za  brojne zvanice, poslanike u Narodnoj skupštini i u parlamentu BiH, predstavnike diplomatskog kora i međunarodnih institicija, direktore javnih preduzeća i ustanova, predstavnike susjednih opština, gradiške privrednike, kulturne i sportske radnike. U okviru obilježavanja Gradiške jeseni 2016. na hipodromu u Gradišci 21. septembra održane su konjičke trke i izložba konja i fijakera, dok je stočarska izložba otkazana zbog epizotiološke situacije u RS. Tradicionalnom biciklijadom za najmlađe 22. septembra u Gradišci je obilježen Svjetski dan bez automobila. Kup gradova u ribolovu i takmičenje - lov ribe na plovak održano je na takmičarskoj stazi na Savi 24. septembra.     OVČA: Jasmina Janković, PRVA NAGRADA ZA DUHOVNE I RODOLJUBIVE PESME LJUDI GOVORE Kонкурс за пјесму посвећену Андрићграду by Andrićgrad, inNovosti Књижевни Фонд „Свети Сава“ Источно Сарајево и Секција Вишеград oбјавили су Конкурс за Пјесничке награде које ће бити уручене 04.07.2015 на трећој Књижевној манифестацији „Књижевници заједно“ уз  рођендан Андрићграда. Андрићграду – уз 40 година од смрти Иве Андрића. Награде су предвиђене за три најбоље пјесме на задату тему а по оцјени Жирија којег именовао Организатори ове манифестације. Награђени добијају Похвалу и Спомен Графику Андрићграда. Свим награђеним Издавачка кућа „Жиравац“ из Пожеге такође додјељује значајне комплете књига! Поред Прве три награде за ауторе још пет пјесама  предвиђене су књиге и Похвале. Аутори Награђених и похваљених пјесме биће позвани да присуствују завршној манифестацији 04.07.2015-те у Андрићграду! Нормално и сви други су Добродошли! Све награђене пјесме ће бити објављене у часопису „ИСТОК“ а укупно њих 50 ће бити у Публикацији манифестације – ЗБОРНИКУ  „ПЈЕСМЕ АНДРИЋГРАДУ“ – који је у штампи.. Поред награђених по један примјерак Зборника припада и свим уврштеним ауторима! Поштујући Одлуку Жирија Првог Конкурса „Књижевници заједно – Андрићграду“ И отварањем Шифри аутора, проглашавамо резултате Првог Конкурса: Прва награда за пјесму:     ВИШЕГРАДСКЕ МУЗЕ -  Јасмина Јанковић, Београда Друга награда за пјесму:   АНДРИЋГРАДУ -уз 40. година… –   Љиљана Фијат, Нови Сад Трећа награда за пјесму:   ОТКУД ТИ, АНДРИЋГРАДЕ -  Момчило Бакрач, Врбас Похвала за пјесму:    СЛОВО ИЗ КАМЕНА -  Миодраг Томић Стублински, Стублине Похвала за пјесму:    ПРОЛЕЋЕ, СТРАХ, АНДРИЋ –  Никола Александар Марић, Краљево Похвала за пјесму:     НА ОБЕ СТРАНЕ ЋУПРИЈЕ -  Тања Ђурђевић, Велико Градиште Похвала за пјесму:     НА ДРИНИ ЋУПРИЈА -  Ђорђе Петковић, Поточац Похвала за пјесму:     СТИХОВИТЕ НА ИВО АНДРИЋ -  Рената Пенчова, Штип

RATNIK I ŽENA 

ANĐELE MOJ

Da li umem da ti ponudim ovaj grad za slobodu 
u noćima koje ne zoruju, 
u danima koji ne noćuju? 
Da li umem da pretopim podnevno sunce 
u tvoj smeh 
i napravim ti od jugovine filigran po koži? 
Umem li rečima da umrtvim sve nemire 
a ljubavlju osvetlim siguran let tvoj? 
Mogu li da budem hladno oružje u tvojim borbama ? 
Anđele, anđele moj. 
Umem li da budem vino za tvoje razuzdano veselje 
zbog ukazane ti ljudske časti 
i ono u koje potapaš 
opore ovozemaljske strasti? 
Mogu li biti tišina u orkanu i orkan u tišini? 
Umem li biti neprimetna, ko zrno u prašini 
kada ti dajem oprost svoj? 
Umem li zaceliti sve tvoje ožiljke 
anđele, anđele moj?

РУКЕ

Рукама си скупљао воде и угасио звезду на мом младежу
Гласом си развлачио марципан по оштрицама ноћи
Зато,не умем да те загубим у маглама над равницом
и никад нећу моћи да распредем мисли од те страсти. 
Разређујеш таму у птичијем телу од самртног страха
и зору остављаш без плавог праха
зато,што си у измаглици љубави лебдео
жељом за љубављу мојом створен
густим чежњама морен и изморен трајеш...
У зимским, дуговечним ружама наше је време,
а првим сусретом кад је младала ива 
зачето је бреме божанског сплета
које ме гура у шуме које не порађају свице
у непокретности међу лептирима
у леденице исплаканог на ветрометини бола.
Несмртна силуета визије љубави ти си.
Жив песак мог живота
Зора што има мирис старих дана и увек свежих рана.
Када буде дошао час
да последњи пут удахнем зрак 
и када настане мрак, потпуни мрак
У кратком лету, док свемир нађе место моје
крикнуће бесмртни снови и руке и руке твоје.
Збирка "Плави бол"(2011)

СРПКИЊА

У мени се крсти Српкиња, она,што је крстећи се
из кецеље,јабуке,петроваче недозреле давала
ратницима покрај пута.
Онда,кад је заћутала земља,а видовданска жита
једра и жута,правила ореол равници.
Онда,кад је небо одузело лет свакој птици над Косовом,
земљом малог народа - Срба.
Пресечена у плетиву песме тада је умрла врба
од јеке црвене реке,што промени своју тиркизну боју .
У мени се крсти Српкиња,што неда веру ни земљу своју!
О! Давно беше часни кнеже, а све што је српско и даље стеже
одбранбени поклич тај, у освит зоре,на Видовдан !
Седам векова рађа земља заливена крвљу косовског боја!
Та земља, што кажу да више није моја!
А Српкиња у мени ,моја преткиња,сељанка и племкиња се моли,
доји и чека кише из Лазаревих очију да се спусте на Косово,
земљу малог народа-Срба .
Истину да залију и врезе којим се српство веже.
Да оплоде метохијско грожђе , отопе робовско гвожђе
с чланака српске деце и сперу велмошко блато!
Да врате Србима од Бога дато!
Седам векова у мени Српкиња ,моја преткиња ,сељанка и племкиња
чека велике олује,
као просветљење, кроз прекор предака да донесу глас! И спас!
Да нам на метохијска гробља на задушнице не долазе само птице
без цвећа и свећа!
Седам векова у мени Српкиња,моја преткиња,сељанка и племкиња моли!
У крсту да се споји снага неба и малог народа-Срба
па да не умре више ни једна врба од јеке црвене реке
и да се спере сво ово блато и врати Србима од Бога дато!!!
О! Давно беше часни кнеже,а све што је српско и даље стеже
одбранбени поклич тај, у освит зоре, на Видовдан.

26-27.о6 2012. године

СЕНКА

Заспала бела је ноћ с Месецом у срцу,
у осмопрегу крилатих ирваса,
игличаста, нечујна, снежна....
Кроз стегнут свемир, на заспалу мене,
као звезда, бела и нежна,паде твоја сенка.
Повуче конац усана у осмех, блажен и тих.
Одакле си опет дошао?
Одакле и овај стих 
што писмом дрхтаја пише слова?
Никада нисам успела да разумем
као што све друго с лакоћом схватам и умем
И нећу моћи ,знам, све док не постанем прах 
Твоја сенка, руке и дах
сгрлише ме у осмоспрегу крилатих ирваса
и поведоше кроз стегнуту , белу ноћ
с другим пахуљама, у само срце Месеца.

16.12.2014.г 

МРЕШЋЕЊЕ ПЕСМЕ

БЕСТЕЖИНСКА ЈЕ РЕЧ КАД СЕ У КАП СКУПИ ДАН
ОБЕШЕНА О СВЕМИР КЛАТИМ СЕ...
ОЧИМА   ЗАКАЧЕНА ЗА ЗВЕЗДЕ
ШАКОМ ЗА ПОСТЕЉИЦУ СУНЦА, ЧВРСТО
ДРУГОМ, ЗА ЊЕГОВО ПОТОНУЋЕ.
НЕКАД, КАД СЕ У КАП СКУПИ ДАН
НЕМАМ  НИ ОДРЕДИШТА, НИ КУЋЕ
ОЉУШТЕНА ДО НАГОСТИ
ОБЕШЕНА О СВЕМИР , КЛАТИМ СЕ ...
СИЛИНОМ СЛОБОДЕ У НЕУТРОНУ
ПОСЕЦАМ И МАМЦЕ И ЛАНЦЕ
ПЛОВИДБЕ У ПЛИЋАКУ УМА.
ОДМЕТНУТА, НЕМАМ НИ СТРАХА, НИ ДРУМА
ЉУЉА МЕ НАПРЕГНУТИ СВЕМИР
А У ОЉУШТЕНОМ , ОБЕШЕНОМ ТЕЛУ
ИЗВРИШТИ СЕ СВАКИ НЕМИР И ИЗМРЕСТИ ПЕСМА.

27.О8.2О14.

ВИШЕГРАДСКЕ  МУЗЕ

Скамењеним срцем дечака из кошаре
На сапима турскога ата
Прогледаше сводови над Дрином
Несном , без краја , на корито знано.
Из врпце мајчинског лелека
породи се хук воде за незаборав
Изворише се музеу Вишеграду.
Касаби без краја....
Беспутој калдрими господара и смртника
Рајевитој стази речи и песника
Изворише се музе  у Вишеграду
Рибарећи за немирних ноћи
Понеку  мисао , понеке очи далеког вида
Што светошћу ратника
 у оживљавању заборава и стида
саздаше град из недара
Камени град покретних слика
И сада у том граду живе три светлосна лика
Приносећи зором уздарја незабораву.
Изворише се Музе и таје
Рибарећи за ветровитих ноћи
Понеку мисао , понеке очи далеког вида.
У Вишеграду, касаби без краја...
Беспутој калдрми  господара и смртника
Рајевитој стази речи и песника .

19.08.2014.

СУСРЕТ 

БИ СУСРЕТ НАШ БЕЗВИДИ
КАД ЈЕ СУТОН КРАО ЈЕЗЕРЕВУ  СРМУ
У  СТРАХУ  ОМОРИКА
 ЛАМПОМ РЕЧИ СТОЛЕТНИХ МУДРАЦА
НАЂЕ  МЕ     
ЈУВЕЛИР МОЈИХ НЕМИРА...
У  МОЗАИК СВОЈЕ МРЕЖЊАЧЕ ИХ СКЛОПИ
ЗА СТЕГУ  СУЗАМА.
БИ СУСРЕТ НАШ БЕЗГЛАСНИ
КАД СЕ У МЕСЕЧЕВОМ  ВИНУ
КУПАЛА БРОДСКА СИРЕНА
НЕУМОРОМ ДАНА И НОЋИ
НАЂЕ  МЕ
ЈУВЕЛИР МОЈИХ НЕМИРА...
У КОДУ СВОЈИХ МИСЛИ
НАПРАВИ НАМ СКЛОНИШТЕ
БЕЗДОДИРНИМА
ЈУВЕЛИР МОЈИХ НЕМИРА

30.08.2014. ГОДИНЕ 

НЕМИРИ 

НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ
И НЕ ПОКАЗУЈ ЗОРИ
ЗАПАЛИЋЕШ РОСУ  У ЈЕСЕЊЕМ ГРАЊУ
ОКОВАНОМ ВАТРОМ ,ШТО У МЕНИ ГОРИ.
ПЛАХОВИТА ЈЕ ЊЕНА ЋУД
УЈЕШЋЕ СТУД НЕДУЖНОГ ЈУТРА.
НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ
ДА У СВА БУЂЕЊА , КОЈА ЗА ТЕБЕ ЧУВА БОГ
НЕ УПЛЕТЕШ ПАУЧИНУ НЕМИРА МОГ.
ПРОЛКЛЕТО КРАТКОГ ОН ЈЕ ВЕКА
ЗА ЈЕДНУ ЖЕНУ
ЗА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА
АКО СЕ СПОЈЕ
НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ,
ОСТАВИ МЕНИ НЕМИРЕ МОЈЕ .
НЕ УБАДАЈ ИХ ШАПАТОМ ,
НЕ СТЕЖИ МИСЛИМА
ОТРОВНЕ ЧАУРЕ СУ ТО
 ПОСЛЕ ЋЕ СВУДА    РАСЕЈАВАТИ  БОЛ:
МЕНИ:ШТО ИХ НЕ ЧУВАХ ОД
ТВОЈИХ УРОЧЉИВИХ РЕЧИ И ОКА
ТЕБИ:ШТО ЋЕ У СТОПАЛА ДА СЕ ВЕЖУ
ПЕСМИ: ШТО НЕЋЕ УМЕТИ  ДА СЕ ЗАЧНЕ
ИДИ ! ДОК СВЕ ТО ЈОШ  
НЕ МОЖЕ ДА НАС НАЧНЕ.
ПРОКЛЕТО КРАТК ОГ ОНИ СУ ВЕКА
ЗА ЈЕДНУ ЖЕНУ
ЗА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА
АКО СЕ СПОЈЕ
НЕ ОТКРИВАЈ МЕ ПЕСМОМ
ОСТАВИ МЕНИ НЕМИРЕ МОЈЕ.

У СВИТАЊЕ 05.09.2014

 ГОРСКО СВЕТИЛИШТЕ 

Чују се боје , мирећи страхове
дубоке Вучјанке и планинског ветра
Јединећи стамену бол камена  и светлосна лица
Сликареве  боје 
светионик су лету залуталих  птица
у преплету крошњи ,што лети  страше дивљином,
а са снеговима  штрчавом  голотом .
Горско светилиште на молитву зове
Божанском сузом и тихотм,
метаморфозом камена под руком сликара .
Светачка лица на стеновитом снопу,
корача сликар с небом у стопу...
Ноћу ,у дисању месеца, он пије истине
с божанских врела. Сам.
И твори  бојама ликове светаца
 из саћа небеског кад почне дан.
На свему што је земља дала :
На камену , стени, дрвеном году.
Он слуша шуму , траве  и воду
и молитву сељака с нарамком грања 
на вучјој стази
и сузу старице док пребројава власи
гледајући на пут, да дођу деца .
И тако ,од зора које подижу магле,
до васкрснућа Месеца
рука му оживљава очи светаца
 Проста му  душа иште под небом светилиште
Да путник се одмори, да верник се помоли
да укроте се планинске ћуди  у врлетима српским
где скоро више не живе људи
Под небом светлиште  душу му просту иште
за светлосни траг....                     
   26 септембар

ПРУГА 

Разбелиће се свитања
у којима  ће се крњити твоји видокрузи.
Зато, набери радости у овој јесени
и напуни сва чекалишта
да издржиш каменице обрушеног неба
залогајима свих сећања.
Ти  дани, из путничких спаваоница
сигуран су добитак
А човек од Бога творен
састајалиште је узлета и туга,
вијуга и недстаје његова пруга 
до самог праха...
Зато , набери радости у овој јесени
за сва чекалишта
и путуј  мирно, без имало страха.

29.09.2014.године

МОЛИТВА СРНЕ  И  РАТНИКА

Јуни 1389. ..Јуни 1999.....
Лета су била проклета , а  земља  Косметска отета
од Србског племена, древнога семена што  клија  у Христу 
и грањем  живота залаже огњишта своја,за правду и веру чисту.
Али, густа мрена већ дуго истину србску обавија...
Она болује , кравари, бори се,  и никад не  савија .
Скоро већ векова седам ... Србин више није ко један.
Цепа се од издајника до светаца, од ћутања до лелека...
 Србин ратник је ратнику Србину  постао препрека.
Један, са срцем насутим  земљом Метоха
Други, само с именом Космета на уснама
Путеви њихови  нису исти
А Србија, загнојене ране, вековима вида  и чисти
молитвом срна,што долазе свакога  јуна
на извориште земље, која се Србија зове,  од давнина.
И ту, на том извору, душа мајке, очима срне, тражи сина.
 И шапати  се чују  у преплету  трава
где јунак косовског боја, крај прогнаника србског
 с краја двадесетог века спава.
„Затруби небеска трубо,нађи ме моја љубо
У пукотини ове црнице, у зову кумрије,  птице
 У  чокоту ораховачког грожђа, што се спрема да зри
 У  моме уздаху, где  си поред Србије, ти
У храсту, којег  од сече вековима браним
У заласку сунца над Ибром,
којег пролитом крвљу храним.
О, моја љубо!
 Не тугуј, због нереођеног чеда из мога гена .Ни трена!
Јер, чедо нашега споја, свакога јуна,  
је молитва моја и твоја .
За Србију, мајку, која нас спаја
Иако небеским скелама  ја  пловим сам,
као што  босим ногама
 ти си  газила, или  још газиш , земљу  сама.
Истерали   су нас из домова, из живота, из себе
Поделили  просторе  између мене и тебе.
Населили  нас  у туђе куће  или  у божија дворишта.
 Зато,нек молитве срна и ратника буду попришта
борбе за истине  и спас!
 Свих Срба: Ових на небу и доле ,вас.
Затруби небеска трубо, нађи ме моја љубо.
Кроз  сузе  свих остављених  србкиња,  у телу  срна ,
У   зорама последњих дана  јуна.
Кад  траже ,  загубљене ,драге  руке, свакога  лета
 са окретима   косметских сунцокрета
Мајке,кћери и љубе...
Затрубите небеске трубе,  као у јутро светога Лазара
Па нек се Косовом и Метохијом
Од љубави  ваше сва земља разара
И нека снага њеног трајања
буде   олтар опроста и кајања, свима
што заборавише свете кости, без милости.
А ми,   што пловимо небеским скелама , смо увек ту.
На Метоху. Чувамо неутрон србства,
молимо се са три прста за правду свету.
Због ње су за Христа падали
Због ње су и за ову малу земљу часни пострадали .
 Ми чувамо ћелију нашу у сваком  одјеку црквених  звона
и речи  свих  молебана прошлих и будућих дана .
Зато је вечна и зато сија, Србија!
Као и љубав срна, што вековима,  свакога јуна,
 долазе на извориште земље, која се Србија зове.
Да сачувају  старе и заштите  нове јој  снове
Да светлосном душом,  њених чувара,  лице  умију
И да се  на   живом врелу  части, воде  напију .
Затруби небеска трубо, нађи ме моја љубо
Да љубављу и молитвом нашега споја
 тих зора,  дамо  снагу Милошу, Страхињи, Лазару ...
Србским јунацима садашњих дана
за исцеливање свих рана,мајци нам,  земљи ,Србији .“

8.11. 2014. године  на дан  Св. Димитрија

  2014.

ZA DECU...

 JASMINA JANKOVIĆ - " CICA DOMAĆICA " (2003)

KISELO TESTO

Već nedelju celu prebiram po glavi
koje testo kiselo mogu da napravim?
Da li kifle s džemom il' obične s' kimom,

mogu štrudlu s' makom, ili pužić s' sirom.

Potopiću kvasac u brašno i mleko
pa ću do dućana nije mi daleko.
Dok se kvasac ne rastopi i ne krene testo,

stićiću da se vratim ja na radno mesto.

Pođe Cica al' na ćošku srete bucku Cvetu

kako juri trotoarom na svom trotinetu.
I Cica bi samo jednom trotinet da vozi
da  ulicom proĐe al' na jednoj nozi.

Uze Cica mačinu, što ne može često,
vozila se dugo zaboravila na testo.
Kad' je došla kući čudo Cicu snađe,
pošlo testo iz vangle kroz prozor da izađe.

Ti ne moŽeš da sačekaš da se igram malo,
zar je tebi tako do gazdarice stalo?
Oklagiju sad ću tebi dati preko leđa
bežiš je li nekom drugom, e to mene vređa.

E pa nećeš ići nikom, piroške ću da pržim,

pa sa svojom Cvetom danas da se družim.
Obećah joj nešto slano za Wenu dijetu
taKo da joj zahvalim za vožWu na trotinetu.

DOBRA TORTA

Živeo je u selu jedan dečak Ćira
zna se da je mnogo voleo da svira.
Ali muka velika i danas ga guši.
jer mu stara šerpa kao doboŠ sluŽi

Platio bi zlatom i još nešto pride
sa dobošem pravim samo da ga vide.
Čuo je da Cica sve izume prati
pa je odlučio kod We da navrati.

Čuo sam za tebe da se izumima baviš
dal' bi mogla veliki doboš da napraviš?
Nije znala Cica o čemu se radi,

pa je dala ,,Doboš tortu''Ćiri da se sladi.

Srećan Ćira vikao je ,,Daje se na znaWe

napravila Cica je tortu za sviraWe!''
Poneo je doboš na svadbu kod Danice,
a u torbu spakovao dve drvene palice.

Kad je svadba počela rekao je Ćira:
,,Sad će majstor stari kolo da zasvira''
Udarati veselo palicama stade
čokoladna torta puče na komade.

Jadan Ćira reče samo:,,O moj dragi Bože
mislio sam ovaj izum da svirati može!''

SLADOLED

U centru sela kod škole veliki se napravio red

i sva deca danas mnogo čudno ližu sladoled.
,,Taktiku slušaj moju'' u gužvi glas zatrubi,

jedan liz pa pauza da ti ne trnu zubi.

Uđoh i ja polako u čudni,veseli red,
kad vidim,pa to Cica prodaje sladoled.
Na stara baštenska kolica poređala je lonce,

a iznAd na jednu šipku okačila je zvonce.

Sjajne je kašike donela i stavila kornete

sladoleda ima dosta, da jede svako dete.
,,Tri dinara jedna kugla može i za dva
lešnik, limun vanila, garantujem ja''.

,,Samo brzo''  misli ona i pritisnu zvonce,

jer se plaši da joj sunce ne otopi lonce.
,,Hajte deco dođ'te amo, može i preko reda

brzo samo, jer i sunce hoće sladoleda''!!!

Јасмина Јанковић (Сретеновић)

Рођена 1968.године у Сремској Митровици. Дипломирала на социјалном раду и социјалној политици. КЊиге за децу: Цица домаћица, 2003. И Новогодишња прича из чаробне шупе, 2004.године.
Романи: Јасенови,2005. , Жар,2006. и Неми овчар 2010. године.
Књиге поезије: Бректање душе,2007. и Плави бол 2011.године.
Учествовала је на Барском љетопису 2011. као савремени писац,а за Дан државности Србије, у Темишвару, на позив министарства за дијаспору. Излагала је као аутор-издавач на сајму књига у Москви 2006/2007, Косовској Митровици, Београдском сајму књига, самостално и у оквиру удружења писаца Поета. Свој књижевни рад промотивно представља у сарадњи са културним центрима, библиотекама и школама, а пласман књига ради самостално, и како каже „ на начин да једна књига отвара пут осталим “. Такав вид је једини вид маркетинга који примењује у свом раду, а до сада на путу мисије књижевности је прати значајна и озбиљна читалачка публика. Ретко учествује на књижевним конкурсима. Поезија јој је објављиванан у књижевним часописима за децу и одрасле. Стварајући тихо и ненаметљиво, а верујући у реинкаранцију истинске књижевности и стваралаца, бори се против сваке естрадизације уметности. Своја промотивна представљања реализује углавном говорећи своје стихове уз потребан осврт критике и како уобичајава рећи говоречи о мотивима стварања. О њеном књижевном раду говорили су многи књижевници, социолози културе, професори: Проф. Др Ратко Божовић проф. Жељко Ђурић, др. Слађана Миленковић, Милан Михаиловић, Драгољуб Симоновић, Милутин Лујо Данојлић, мр.Павле Џелетовић, др. Предраг Јашовић, Верољуб Вукашиновић...У интервјуу који је дала листу Вечерње новости 2007., након московског сајма књига, добила је име „жена која говори са ветром“.

РАДИСЛАВ ЈОВИЋ
___________________________________________________

Kontakt:

Jasmina Janković
jjzarzar9@gmail.com

mob.tel: 069-40-11-809
___________________________________________________

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• GALERIJA FOTOGRAFIJA - NASTUPI I PROMOCIJE
• JASMINA JANKOVIĆ - INTERNET POETS
• PRVA NAGRADA ZA PJESMU ''SVTEILIŠTE'' JASMINI JANKOVIĆ, PJESMU ''VIŠEGRADSKE MUZE'' I DRIGE PJESME
• MEDIJI
• POEZIJA
• O POEZIJI JASMINE JANKOVIĆ
• Čestitamo

• POEZIJA [2]
• GALERIJA SLIKA [1]
• VIDEO [1]
• KAZIVANJA [0]
• NGRADE I PROMOCIJE [1]
• MEDIJI [1]
• NOVE PJESME [0]
• PROZA [0]
• Generalna [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom